“Надам се да ће Срби и Албанци бити разборити и после десетог децембра…” Да ли је могућа циничнија изјава којом би се осликало лицемерје представника ЕУ (случајно је то црни гавран Хавијер Солана) по питању будућег статуса Косова и Метохије.

Да видимо онда у чему би се огледала српска “неразборитост”:

Дакле, “неразборитост” Срба у ужој Србији огледала би се у прекидању или свођењу на минимални ниво дипломатских односа са земљама које признају независно Косово, као и у одбрани нападнутог становништва на међународно признатом делу своје територије.
“Разборито” би било вртети се око границе, упућивати благе дипломатске ноте пазећи да се неко случајно не увреди, и немо посматрати одузимање територије и терор над сународницима.
“Неразборитост” Срба у северном делу Косовске Митровице манифестовала би се одвајањем од новоствореног међународно правног франкештајна и потврђивањем територијалне целовитости Србије, као и одбраном у случају евентуалног напада.
“Политички коректно” би, по Солани, било, уз изливе неописиве радости, признати независност и дочекати дружења жељне госте са јужне стране као ослободиоце.
На крају, за Србе у енклавама “неразборито” би било да бране своје животе (јер ни за шта друго ови савремени заточеници немају ни финансијске, ни политичке, ни војне снаге).
“Разборита” порука представника Европске уније имплицитно указује да би боље било не бранити се и спокојно препустити поновљеном седамнаестомартовском сценарију.

И тако, нежно, подло и лукаво поново се подмеће класична медијска матрица којом се у високо дипломатском стилу изједначују истина и лаж, добро и зло, злочинац и жртва.

И све то у једној јединој реченици.

Да је претходна реченица случајно гласила “позивам на разборитост Албанце…”, страну која из наивности, нестрпљења и охолости прети поптпаљивањем фитиља у читавом региону, могли бисмо говорити о одмереном и неутралном ставу Европске уније. Овако, у лукавом, фарисејском маниру још једном се, овога пута у новом “демократском постпетооктобарском миљеу” Србије, користи толико пута виђени рецепт за обмањивање најфанитичнијих ЕУ верника.

После још једне овакве, за све истински разборите грађане Србије, јасне поруке која у преводу гласи „Албанци напред – Срби стој”, намеће се кључно питање: која је права природа српских односа са Европском унијом?

Да би се на ово питање дао прави одговор неопходно је, под хитно, отворити оно што озбиљне демократије познају под именом јавне расправе. У међувремену Европску унију извући из колекције „златне телади” и ставити јој обележја творевине “сумњивих вредности”.

До тада… понашати се “разборито”.

Двери српске