Киднаповање оснивача и првог председника најмлађе српске државе – Републике Српске, др Радована Караџића, није оставило равнодушним ниједног Србина на свету. Радовану Караџићу треба да суди једино српска историја, а свакако не Хашки трибунал. Оно што је сигурно јесте да је српски народ у Босни и Херцеговини на челу са Радованом Караџићем успео да заустави трећи планирани геноцид над Србима у 20. веку, као и да утемељи и очува прву српску државу на Балкану после велике заблуде југословенства. Враћање отете имовине под комунизмом, повратак обавезне веронауке у школе, сагласје Цркве и државе, национални универзитети и просвета, само су неки од елемената српске државности који се везују за име Радована Караџића, а незамислив су идеал псеудодржаве Србије. Поставља се одмах питање ко то киднапује по Београду и ко је следећи? Да ли ће свако ко носи шајкачу или пева четничке песме бити убудуће заустављен, малтретиран и лишен слободе, као велики број младих људи ноћас у Београду? Полицијска држава је поново на делу. Сви смо потенцијални хашки оптуженици и носиоци „српског вируса кога треба уништити“, како су то решење српског питања на Балкану још пре 15 година зацртали глобални стратези.

Како претходне владе, тако и данашњи властодршци, коалиција црвене и жуте петокраке, нови Маршал и његова влада националне неодговорности и социјалне подвале, нису у овом случају уопште битни. Очито је да већ дуже време у Србији постоји паралелна власт, која вуче све главне потезе. Србија више није самостална држава, већ се налази под све отворенијом окупацијом. Сви који се искрено патриотски баве друштвеним пословима у Србији данас требало би озбиљно да узму у обзир ову чињеницу и своје деловање прилагоде новонасталим окупационим околностима.

Што се тиче оптужби против Радована Караџића и српског народа, немамо шта да додамо манифесту групе српских интелектуалаца на челу са Његовом Светошћу Патријархом Српским г. Павлом, у коме је пре неколико година одбијена свака основаност ових злонамерних клевета у циљу покушаја прекрајања прошлости, садашњости и будућности српског народа.

У Београду,
22. јула 2008.
Информативна служба Српског сабора Двери

Двери српске