Однос Двери српских и политичких странака је једно од питања које често постављају људи пре приступања нашој организацији. Честе су биле и примедбе, а некада и напади, да смо ми у Дверима политички и страначки пристрасни пошто су на нашим трибинама гостовали и људи који су били руководиоци или истакнути чланови неких од политичких странака. Врло је битно да одмах нагласимо да су они позивани на те трибине као представници неког од државних органа Србије или као људи који су, поред тога што су страначки прваци, и интелектуално ангажовани у некој од области која је била тема конкретне трибине у нашој организацији. У том смислу, сада износимо ставове који су постали део званичних начела на којима се оснива однос Двери и политичких странака:

Двери нису антистраначка већ надстраначка организација.

Дакле, ми се не залажемо за укидање политичких странака и парламентаризма већ за укидање духа странчарења и његове превласти над саборношћу као истински православним приступом друштвеном животу.

Сагласно наведеном начелу, Двери у својим редовима окупљају људе из разних странака под условом да они у Двери не доносе дух странчарења и идеолошког раздора већ да својим радом стичу дух саборности и да саборни начин размишљања преносе у своје странке. То практично значи да Двери нису затворене за чланове странака већ да је смисао њиховог укључења у Двери у томе да се у појединим странкама повећа утицај дверјанског начина размишљања а не да се тим ангажманом утре пут за страначки утицај на Двери.

Организационо то је решено на следећи начин:

Чланови странака могу бити сарадници Двери али не могу бити чланови органа управљања Дверима (председавајући, чланови Управног и Надзорног одбора Двери). Ово је највиши ниво одлучивања у Дверима и као такав није отворен ни за чланове странака. Ту члан странке мора да бира: Двери или странка.

Чланови странке могу руководити неким конкретним и појединачним пројектом који се спроводи у организацији Двери. У том смислу могу представљати Двери и у јавности као старешине конкретног пројекта или кампање. Ово је нижи ниво одлучивања у Дверима и као такав је отворен и за чланове странака. Али ово није допуштено члановима странака који су истакнути чланови те странке или партијски функционери.

Начела која смо изнели су уведена да би се спречио страначки утицај на стратешко одлучивање у Дверима а да се ипак не спречи учешће страначки опредељених људи у Удружењу. Политичке странке су идеолошке творевине и као такве су производ либерално-демократског духа који је кроз парламентарни систем утемељен на претпоставци да парцијални интереси (чији су поједине странке представници) треба у међусобном испољавању и цивилизованој борби да дају најбољи пресек онога што је општенародни интерес. Овакав дух из кога су настале политичке странке је у својој основи супротан духу саборности који баштине словенски и православни народи. У том смислу је и намера да се у Дверима спречи уплив странчарења које би разорило Двери или претворило у продужену руку неке партије и њеног парцијалног интереса. Зато смо оваквим правилима о чланству у нашим органима управе и могућностима да се представљају Двери тежили да спречимо партијски уплив у доношење одлука у нашој организацији.

Као заговорници саборности, која је православни облик органске мисли у социјалном смислу, Двери морају дати одговор и на једноставно питање зашто смо заузели овако помирљив став према парламентаризму и страначком организовању у нашем друштву.

Одговор је у томе што Двери по свом духу нису ни револуционарна ни авантуристичка организација. У овом тренутку, парламентаризам и страначки систем представља реалност политичког организовања у највећем делу цивилизованог света, а и у српском народу и нашем друштву имају већ приличну традицију. Једини период у модерној политичкој историји Србије и Срба који није био парламентаран и страначки јесте период комунистичке диктатуре и иностране окупације. Како досада политичка пракса у свету а и код нас није дала ни један пример алтернативе страначком и парламентарном систему осим тоталитарних, то ни ми нисмо спремни да се упуштамо у пропагирање било каквог политичког авантуризма и да неодговорно предлажемо укидање система који како-тако функционише зарад неодговорних теоретских конструкција. Као организација одговорног друштвеног ангажмана, Двери предлажу да се постојећи систем исправља и поправља утицајем који је у њему могућ а не да се руши без ваљане алтернативе.

Данас су теорија и пракса парламентаризма и страначког организовања допуњене идејом о цивилном друштву, грађанским иницијативама и непосредној демократији. Двери сматрају да је ово сасвим довољан оквир за саборни утицај на постојећи страначки и парламентарни систем до тренутка када ће бити могуће извршити њихову потпуну замену.

Ипак, мора се поставити и граница страначком утицају у друштву јер неки станачки програми су потпуно непријатељски према српском друштву. Двери по својој природи морају отворено изнети став са којим странкама не могу сарађивати ни на нивоу њихових чланова.

Двери српске не могу сарађивати са странкама које:

- Отворено делују и јасно заступају ставове против хришћанских вредности;

- Смишљено и намерно воде борбу против Српске православне цркве;

- Залажу се за разбијање целовитости Србије и других српских земаља;

- Залажу се против културног, верског, привредног, државног и сваког другог повезивања српског народа;

- Својим ставовима и деловањем наступају против других интереса српског народ.