Држава Србија је после дужег времена остварила и једну дипломатску победу. Уважен је њен захтев пред Генералном скупштином Уједињених нација да се поводом нелегално проглашене и у међународном праву неутемељене тзв. независности Косова тражи изјашњавање Међународног суда правде у Хагу. Ова дипломатска победа је важна и доноси известан психолошки и спољно-политички ефекат, али не може и не сме бити изговор за одсуство свих других дипломатских и политичких иницијатива у вези са одбраном Косова и Метохије у саставу Србије. Ово посебно важи за случај да се процес пред Међународним судом правде отегне на више година или да исход буде негативан по нашу страну, у којем случају би полагање свих државних активности и нада само на ову карту било крајње погубно. У прилог овој бојазни (да у овом тренутку ни у једну међународну институцију) не можемо имати поверење говори и давање Мартију Ахтисарију Нобеловеу нагараду за мир.Држава мора у међувремену и паралелно да настави борбу за очување Косова и Метохије у саставу Србије, и то на свим, посебно до сада неотвараним фронтовима.

Колико је било нетачно тврдити да ће оваква одлука Генералне скупштине зауставити даља „признања Косова“, најбоље је показала јучерашња одлука Владе НДЦГ (Независне државе Црне Горе) и БЈРМ (Бивше Југословенске Републике Македоније). Опште је познато да је банана-држава Црна Гора настала на скандалозном референдуму на коме је извршена небивала крађа гласова и монтирање изборних резултата. Нажалост, иста та државолика творевина била је „братски“ доживљавана и топло примљена од стране актуелних властодржаца у Србији. Од тренутка тзв. отцепљења Србија је све учинила да покаже да су међудржавни односи на највишем нивоу, иако је прогон српског народа у Црној Гори све време у порасту. Последња одлука Владе НДЦГ само је наставак (не и финале) континуитета антисрпског деловања владајућег режима. За све то време држава Србија ништа није помогла српску заједницу у Црној Гори, прећутно прелази преко кршења елементарних људских и политичких права српског народа у Црној Гори и одржава нормалне дипломатске односе са Црном Гором. Сада и држава Србија увиђа да ти односи „нису нормални“ и да амбасадор ове псеудодржаве није пожељан у Србији. Изражавамо максималну подршку оваквој одлуци државе Србије, али исто тако упозоравамо да то не може и не сме бити једина мера. Прави одговор државе Србије био би да коначно отвори тему статуса Срба у Црној Гори и на сваки начин помогне одбрани њиховог националног идентитета и политичких права. О несретној БЈРМ нећемо овом приликом трошити речи.

На ова два примера врло брзо ћемо се уверити да ли у актуелном државном врху има било какве озбиљне и дугорочне националне стратегије или ће последње дипломатске акције бити само параван за националну неодговорност и брже евроунијаћење. У другом случају, нове дипломатске победе Србије завршиће у новим националним поразима.

У Београду, 10. октобра 2008.

Информативна служба Српског сабора Двери

Двери српске