Двери српске

Али ретки су цивилизацијски тренуци (и карактеристични су само за најтоталитарније режиме) у којима је неправда проглашена за правду.

Ово је такво време. Зато је данас и у самој Србији тако „страшно“ разумљивим језиком рећи: „ЕУ отима Србији Косово и Метохију!“

А када се таква истина у дванаестом часу коначно и институционално каже иста та ЕУ чудом се чуди што се неки Срби понашају тако некултурно, анахроно и агресивно и држе се међународног права ко пијан плота (а то нам је тако Титовски познато).

Уместо да у складу са неписаним полтронским кодексом понашања захвале драгој творевини што је „лишава беде“ Срби се поново ирационално понашају.

Хоће да бране оно што је њихово!? (Барем несаглашавањем са отимачином).
У тренутку такве неправедне „правде“ неопходно је схватити ново време и стоички истрпети рафале небулозних формулација изречених од малих, високих званичника ЕУ(за једнократну употребу).

Најновији бисер ауторско је дело Еве Грос, стручњака за спољну и безбедносну политику ЕУ.
Она каже „да је ЕУ исцрпела сва политичка и економска средства и ПОДСТИЦАЈЕ које је могла да понуди Србији и да промена одлуке о слању Мисије на КиМ није могућа!!!“ Подстицаји?! Да ли је подстицај споразум који се нуди.

Споразум о ничему којим се легитимише одузимање дела територије!

И да је Србији понуђен другачији и конкретнији споразум, нико историјски одговоран у овом тренутку га не би смео потписати. А камоли ову вечеру у најави, како би се у преводу овај споразум могао звати. Прошлост памти да се за вечеру и вера продавала али не и за голо обећање да ће вечера ускоро почети да се спрема.

Дакле, вешти европски трговци и остали ђавољи адвокати су се договорили око цене српске светиње. Ништа! Нула! И она мршава шаргарепа наспрам овога великог ништа делује баш меснато.

А за г-ђу Грос то је врхунац ЕУ подстицања. Чак је приметна и доза љутње и увређености због таквог крајње непримереног понашања српске стране.

Она као да каже: „Где је доза европског стила и ноншаланције када вам нешто узимамо. Зар вас ништа нисмо научили?Шта се стално отимате и дижете буку? Сад вам и то параванско ништа нећемо нудити. Само ћемо вам одузети то ваше Косово и више вас нећемо ни вербално тешити. Јер…то је правда. Наша правда!“

Ето у таквом времену живимо.

Правда се од високих моралних идеала срозала до батине у рукама јачег. Том јачем није довољно да отима туђе. Он, умишљајући да је свемогућ, има неодољиву жељу да му жртва аплаудира док над њом чини насиље.

Али, свака батина има два краја, са истока разлива се светлост… а времена се мењају.