Двери српске

Милутин Шошкић: Умрећу од туге за Косметом

„Добро је за мој народ што су они отишли, а још би боље било да ови никада нису дошли.“ То је најлепша мисао коју сам чуо у последње време. Јер, ови ме разболеше. Моја болест се зове туга за Косовом! На срећу, постоји за моју болест и природни лек. То је предиван млади свет – рекао је за „Правду“ Милутин Шошкић, један од најбољих голмана српског фудбала свих времена.

Кажу да типичан Србин прича о спорту и политици! Да ли сте Ви типичан Србин?

• Не знам да ли сам типичан, али знам да сам стопостотни Србин. Упркос актуелним аферама у српском фудбалу, у тренутку када „гори“ моја земља осећам већу потребу да причам о опасним политичким играма које прете да Србију суноврате у бездно. И новине на првим страницама имају политичку рубрику, а спорт је на самом крају. Неретко и после читуља. А неко хоће да се Србија сада бави криминалом у спорту, не би ли димном завесом прикрио пљачкашку и издајничку политику.
  
  
  Има ли политика, макар и посредно, везе са чињеницом да сте пуну афирмацију као стручњак доживели тек у иностранству?

• Погледом са временске дистанце, и из ове перспективе, можда и има. Али то је сада важно једино као наук будућим генерацијама! Тужно је да врхунски спортиста афирмацију не може да оствари у својој земљи. И то онај који спорт сматра витешком игром, а не начином да стекне новац и славу. Нема ништа лепше ни чистије него да у грудима младог човека, како сам ја то доживљавао, закуца витешко срце и да му победничку снагу. Довољно је било само да се сетим како многи од навијача немају ни хлеба да једу, а купили су улазницу и дошли на стадион. У томе су пресудну улогу имали васпитање моје мајке и Српске православне цркве уз коју сам растао од рођења.
  
  
  С обзиром на то да сте били изузетно перспективни, да ли су Вашу веру у Бога покушавали да преобразе у идолопоклонство Јосипу Брозу?

• Покушавали су то небројено пута, али ја другог Бога осим мога, хришћанског и православног, српског, немам. Када су шиптарски фашисти први пут запалили нашу породичну кућу на Косову и Метохији, мајка је са нас четворо деце нашла уточиште у Пећкој патријаршији. Имао сам тада три године и свакодневно сам с њом одлазио на литургију. Моја молитва никада није престала и помогла ми је да се моја осећања према злотворима никада не претворе у мржњу. Јер, као дечак, упамтио сам само слику куће у пламену и завијање мог шарпланинца Арапа који је горео заједно с њом, пошто су га Шиптари ту претходно затворили са свим живим и неживим што смо имали у кући. А онда су запалили и другу нашу кућу, коју је мој отац подигао на згаришту у узалудној жељи да заувек останемо на свом огњишту.
  
  
  Колико је Титова забрана повратка Срба на Космет имала утицаја на Вашу одлуку да верујете Богу а не вођи?

• На мој став најпресудније је утицала чињеница да је мој отац, најпре краљев а онда и официр Титове војске, свако вече пред спавање изговарао „Боже помози“. И као млад човек који је стасавао на начелима хришћанских вредности, као питомац Школе резервних официра у Задру одбио сам да будем један од тројице „одабраних“ и уђем у Партију. Пред више од 500 полазника ове школе, јавно сам се захвалио на „части“ уз напомену да не треба на мене трошити време, јер ионако ће касније морати да ме избаце из КПЈ. Био је то скандал, и начелник за безбедност је одмах позвао мог оца, упозоравајући га да ћу бити ухапшен. Отац га је питао да ли су ме претходно консултовали, а када је овај одговорио да нису, он је додао: Шта сте тражили то сте и добили.
  
  
  Претпостављам да сте тиме више изгубили него добили у животу!?

• Када се шалим са пријатељима, које уз породицу и отаџбину сматрам највећим својим богатством, кажем да сам у животу зарадио само плату и реуму од тапшања по раменима. Али, немојте да мислите да сам због тога незадовољан или да изражавам срџбу. Не, ја сам само „обичан“ човек који је могао да узме много пара, а изабрао је частан образ. Многи ме због тога зову лудаком, кажу да сам „заостао“ из претходних векова, а мени је једино жао што сада немам те паре да помогнем свој овој сиротињи коју уверавају да „Европа нема алтернативу“. Да имам, ја бих им најпре у Србији направио једну велику кућу, и понудио у њој уточиште свим просјацима са улица. Због њих играм лото, не бих ли, добио новац с којим бих могао да остварим овај свој сан.
  
  
  Када је у питању правда, Ви сте одувек важили за „бич Божји“!?

• Тако кажу! Али, стварно сам дубоко емотиван човек. Осим када неко атакује на мене! И када сам имао 17 година, имао сам став, и одбијао да потпишем уговор за Партизан. Једног дана пред кућу стане војни џип. Официр са пиштољем и два војника дошли да ме воде код председника клуба, у Генерелштаб. У огромном кабинету, строгог погледа испод наочара, он је седео за једним столом, а шест генерала за другим, округлим. Они „муче“, само овај каже „приђи“ и пита зашто нећу да потпишем уговор. Ја му кажем: „Зато што сте ме одбацили када сте чули природу повреде моје ноге од Титових лекара“. Он, онда, пита јесам ли одслужио војску и знам ли да морнарица траје три године, а ја му одговорим да знам, јер момци код нас не могу да се жене док не одслуже војску. Када је рекао „ићи ћеш у морнарицу“, ја кажем „то сам и хтео“. Он се први пут, погледом, обрати генералима речима: „Овај је луд, нека иде“. Ја пођем, па се окренем и кажем му: „Доћи ће време када ћу Вам се насмејати у лице“, и изађем. Истог дана одем у клуб и потпишем уговор. Својом вољом.
  
  
  Који је то председник Партизана био?

• Био је то главни Титов повереник Фрањо Туђман, од чијег језуитског погледа и данас носим ожиљак у души! Следећи пут срели смо се на „Максимиру“, непосредно пред последњи рат. Када се у ложи појавио „хрватски Хитлер“, са целом политичком врхушком, од громогласа навијача затресао се стадион. Када смо повели голом пред крај утакмице „хитлерјугенди“ су почели да вичу: „Србе на врбе“. Ускочио сам на терен јер ми се „смрачило“, али сам видео да ми је судија муслиман показао црвени картон, први после 400 одиграних утакмица. Предложио сам да у вођству, достојанствено прекинемо утакмицу, али Зечевић је из Туђманове ложе показао да не дозвољава. Ипак, победили смо! А ја сам онда истрчао под ту ложу, и исцерио се Туђману у лице.
  
  
  Имате ли много рана у души?

• Не само да има рана него сам од ове последње, и најљуће, болестан човек. Моја болест се зове туга за Косовом! После 62 године недавно сам поново отишао у Пећку патријаршију, иза чијих су зидина сахрањене кости мог брата, који је умро у детињству током избеглиштва. Ту, у миру монашке собе, лепше од сваког најлуксузнијег хотела, схватио сам да сам изгубио и најдраже, и кућу и земљу. Поразио ме сјај очију српске деце, заробљене жицом и чизмом окупатора у „мировној мисији“. И потврда да се историја Срба понавља. Безуспешно сам те ноћи покушавао да усним заувек. Желео сам да умрем, огрејан извором српске духовности у срцу Космета.
  
  
  Зар Вам спортски дух и хришћанска нада дозвољавају да „паднете“?

• Хоћу да верујем да је Србија устала! Митинг „Косово је Србија“ дао ми је наду. И онај достојанствен и леп млади свет после митинга, који је показао да трпељивост има границе, а већина Срба и самопоштовање неопходно за опстанак нације. Ти млади људи су лек за моју душу. Сигурно не врховни командант, министар војни и начелник Генералштаба, којима ни име не жели да знам. Мене моји вређају, а не непријатељи туђинци. Они нису ни покушали да одбране Србију, а и како би када се нису заклели са руком положеном на Устав, а од војника праве носаче болничких „патака“. Моју су земљу поразили најпре неки Ђелићи и Динкићи, који су пред разним силницима „скинули гаће“ и за њихов рачун распродали фабрике, банке и њиве. А успут натрпали у своје џепове милионе евра, док Буш има годишњу плату од 350.000 долара. С њима се накрала и читава тевабија њихових поданика, који од лидера странака праве Христа, да би сами били Апостоли. Срам их било!

извор:(Правда)

Кустурица: Запад терорише Србију

• Извршена је права правцата пљачка, а протагониста је поново Америка. То је онај исти терор над нама који траје од 1991. године и који је почео у Словенији, а наставио се у Хрватскоји, на крају, у Босни – рекао је Емир Кустурица коментаришући једнострано проглашење независности Косова и додао да је тиме „Србија доспела у последњу фазу тог терора“.

• Видећете да ће признавање једнострано проглашене независности Косова постати бумеранг који ће на крају погодити и вас, Италију – додао је Кустурица у интервјуу италијанском дневнику „Ил манифесто“.

• Ваша земља, коју волим и са којом осећам велику блискост, понаша се као амерички сателит, што је лоше по њену аутономију, а жалосно за Европу – рекао је наш редитељ.

Коментаришући недавни скуп у Београду против проглашења независности Косова, Кустурица је рекао да је „видео снажну емотивну реакцију, много беса српског народа због ирационалне одлуке Запада да нам одузме Косово, која представља неку врсту нове војне окупације“.

Коментаришући нападе на дипломатска представништва неколико земаља у Београду после мирног протеста „Косово је Србија“, Кустурица је навео да је „насиље резултат тог насиља“.

• Ти инциденти не могу сакрити чињеницу да је све почело признавањем независности коју су једнострано прогласили политички лидери у Приштини, у супротности са међународним правом и против воље Србије – објаснио је Кустурица.

Осврћући се на могуће осуде љубитеља филма због његових ставова, Кустурица је напоменуо да он воли и поштује филм, а онима који му пребацују да гаји „мит о Косову“ одговара да свако има право на своју митологију, а нарочито сваки народ.

• Српски народ има архетип те изванредне културе, тог средњовековног сликарства које је јединствено у свету, писаца као што су Иво Андрић и Милош Црњански. Зашто неко може да има мит о Бреду Питу, а ми не можемо да имамо мит о Косову, где је настала наша историја – упитао је Кустурица и додао да „жели, пре него што умре, да види крај терора који се врши над нама“.
  
  извор:(Правда)
  
  

Рафаел Аргуљол: Косово – нова грешка Европе

Рафаел Аргуљол (Барселона, 1949) спада у групу водећих шпанских интелектуалаца. Доктор филозофије од 1979, био је предавач на универзитетима у Риму, Берлину, Лондону и Беркли универзитету у Калифорнији, професор естетике на Универзитету у Барселони. Сада је директор Института за културу на барселонском универзитету Помпеа и Фабра.

Аутор је више од 25 књига. Стални је сарадник бројних шпанских медија, који се баве културом, а редовно пише за „Ел паис“. Био је учесник многих конференција широм света и у Србији. Као пасионирани путник и истраживач култура, обишао је велики број земаља и та искуства су присутна у његовим књигама.

Господин Аргуљол радо се одазвао позиву „Новости“ да прокоментарише ситуацију после проглашења лажне државе Косово.

• Верујем да је подршка нелегалној независности Косова од неких европских држава, иако парцијална, нова грешка са становишта изградње уједињене Европе – наводи Аргуљол. – Најмање што можемо рећи јесте да је Европа, још једном, пала у замку САД, земље која вуче потезе на светској табли пред новом снагом Русије. Евидентна је намера Американаца да пред надмоћношћу Руса креирају алтернативни ток енергије.

Он објашњава, да ако оставимо по страни ово питање и посветимо се искључиво генеологији европских нација, евидентна је грешка Европљана.

• Ако је оно што називамо нацијом последица историјске седиментације, Косово је више српско него што је Тоскана италијанска или Каталонија шпанска – подвлачи Шпанац.

• Косово је културни и духовни део срца Србије, без обзира на тренутни етнички састав. Ако бисмо се руководили етничким структурама да бисмо прогласили независност, дошли бисмо до закључка да би у скорој будућности немачки региони са турском већином или британски са индијском или пакистанском, такође могли да самопрогласе независност.

Рафаел Аргуљол каже да „у случају да се нелегитимна независност Косова консолидује, свако би могао да тражи своје парче колача“. За све би било најбоље, посебно за мир у региону и европско јединство, опозвати независност Косова и прихватити да у стварности, ма колико била далеко од перфектне, једино међународно право има упориште у УН.

Оно што не прихвате УН не може бити легализовано од заинтересованих земаља, нити преко илегалних ратова и такође илегалних независности – рекао је Аргуљол.

извор:(Вечерње новости)