Среда, 19. новембар, Свети пример Владике Николаја Велимировића

Данас немамо мисионара и националног трудбеника димензија Светог Николаја Српског. Савезнички генерали су говорили да је био Трећа српска армија у Првом светском рату, по медијском деловању за српску ствар и броју добровољаца које је инспирисао да из Америке оду на Солунски фронт. Било их је преко 20.000. Поставља се питање колико их је било деведесетих или колико би их било данас.

Био је пријатељ многих знаменитих Американаца, почасни доктор наука њихових најпрестижнијих универзитета, Амерички конгрес је изразио саучешће српском народу поводом Његовог упокојења. Због љубави према Њему Црнци из Њујорка носили су српске заставе и научили српску химну. Нисмо се као народ удостојили ни да умре у српској средини већ код Руса, као што је Свети Сава, једини са којим се у српској историји владика Николај да мерити, умро у туђини код Бугара.

Из Америке је у последњим данима стално мислио на Домају, како је тепао Србији, слао хуманитарне пакете своме народу под комунизмом, био прва жртва нездравог стања у српској емиграцији, и, коначно, умро у Америци, земљи коју је ценио по елементима побожности који су кратко после Другог светског рата још увек трајали. Већ сам Вам описивао како Светитељеве трагове налазим широм Америке, од Њујорка, преко Милвокија до Либертивила.

Стално размишљам да ми још увек нисмо озбиљно прочитали књиге владике Николаја, а требало би их сваки дан читати после Светог Писма. Да се изгуби све што је на српском језику написано, дало би се обновити из Његовог дела. Као што је читав српски национални програм у њему сакривен.

Довољно је да за ову прилику наведем Његову формулу опстанка коју је изрекао 1912. године кроз три поздрава Србима у Босни и Херцеговини: **први поздрав ОРГАНИЗУЈТЕ СЕ, други поздрав РАДИТЕ, трећи поздрав ИСТРАЈТЕ. **

Четвртак, 20. новембар, Америка као бивша Југославија

Шта кажете за мало цифри? Америка је признала да има 36 милиона гладних. МОТОРОЛА је за неколико година са 140 000 радника спала на 60 000. У последњих неколико дана, по завршетку председничких избора, продаја оружја у Америци порасла је за 100 процената.

Како ме све што сам овде видео и чуо неодољиво подсећа на бившу Југославију крајем осамдесетих. Биле су то тзв. године златног доба, највећег просперитета и личног задовољства, привредног и животног успона, а онда је невероватном брзином уследила потпуна катастрофа и распад система. Исто осећање данас влада Америком.

Измишљени непријатељ споља и изнутра угрожавао је комунистички режим, што је био повод за политичку администрацију да суспендује владавину људских права. У америчкој варијанти ово се зове Патриотски закон.

Лажна прича о братству и јединству Титославије завршила се у крвавом грађанском рату, док се у овом тренутку у Америци сви појачано наоружавају, ваљда да прославе дефинитивну победу мултикултурализма са доласком новог председника.

Дођох тако овде и ништа ново не видех, што већ нисам доживео. Шта су, рецимо, Обамина обећања и демагогија спрам наших професионалаца у том послу?

Финансијска и економска криза, масовна отпуштања радника, селидба компанија у Кину и друге далеке земље, расни немири, живи песак Ирака и Авганистана, само су неки од нагомиланих актуелних проблема Америке. Да ли је мултинационалним компанијама стало до Америке? Колико и до Србије. Дакле, америчком народу неко може аранжирати сценарио какав је већ виђен у бившој Југославији, јер је народ не мања хипнотисана гомила него што смо ми то били. То им најискреније не желим. Јер је ово добар и Божји народ, колико и сви други, и једна велика и прелепа земља.

Не губим наду да ће се једног дана отворити простор за неке нове односе између Америке и Србије, који са наше стране никада нису били другачији до савезнички.

Петак, 21. новембар, Небеска војска на Земљи

Јуче смо били у једној од некада најмоћнијих фирми света, већ помињаној америчкој „Мотороли”, где смо се сусрели са неколико српских стручњака запослених у овој компанији. У Музеју разгледамо историју настанка транзистора, телевизора, мобилних телефона… Ова некада велика и моћна компанија губи корак у свету мобилне телефоније који је, притом, измислила, на наше изненађење продала је део компаније који се бавио биометријским системима идентификације, а и даље је број 1 на свету у изради безбедносних система радио веза, који овде свакодневно купују све полиције и обезбеђења света. Ради се, наравно, о широком фронту војног индустријског комплекса који је за Америку толико важан.

А данас на Светој архијерејској Литургији у манастиру Нова Грачаница такође се говори о војним темама. Владика Лонгин у својој беседи наглашава да смо сви ми хришћани војници у небеској војсци архистратига Михајла, чији спомен данас славимо, посебно ми Срби који у великом проценту имамо великог небеског војсковођу као Крсну славу. Питање је само да ли ми уопште размишљамо шта славимо и у шта, понекад само формално, верујемо? Да ли смо уопште свесни да смо сви учесници једног великог сукоба између добра и зла, који је почео још на Небу, и да сви морамо да се определимо на чијој страни желимо да будемо? Или можда сматрамо да ове бајковите приче нису реалност и да је морал индивидуална и релативна категорија?

**Духовна борба је најтеже војевање, а победа над самим собом врхунац ове борбе. Под условом да верујемо да постоји свет духовности и духовних, бестелесних бића, која у непрестаном међусобном рату раде на нашем спасењу или вечној пропасти. Одлука је на крају ипак наша коме ћемо се приволети царству. **

(ИЗ ДАНА У ДАН ПО АМЕРИЦИ, Амерички интернет дневник Бошка Обрадовића за претходне дане…)