Три основе за одбијање ЕУ интеграција:

1) Идеја евроскептицизма, у неколико тачака:

• Србија није једина земља која се двоуми о чланству у ЕУ. На пример, Швајцарска, Норвешка и Исланд нису изоловане земље, чак су међу најбогатијима у Европи, а не желе у ЕУ.

• Европска унија није савршена творевина. Један од кључних аргумената против је недостатак демократичности. На пример, чланови Европске комисије, њих 27, доносе одлуке о законским иницијативама унутар ЕУ, а не бирају их директно на изборима народи ЕУ!

• Мегабирократија добро описује стање у Унији. Само Комисија запошљава 54.000(i) административних радника. Од настанка 1957. године 667.000(ii) страница регулативе и закона је донесено, многи су небулозни(iii). Око 26% је још активно, а сваке године је све више и више. То се преводи на 23 језика.

• По речима европског комесара за бизнис(iv), та масовна регулатива Уније привреди ствара трошкове од 600 милијарди евра годишње, док је прорачуната корист од јединственог тржишта око 165 милијарди.(v)

• На два узастопна референдума, Француска и Холандија су одбациле предложени Устав ЕУ. То није одвратило политичаре да промене име документа, избаце реч Устав, и донесу „Лисабонски споразум“ без новог референдума. Толико о демократији.

• Стандард земаља у нашем окружењу које су скоро приступиле у Унију, Румуније и Бугарске, је још увек близу нашег, и поред чињенице да нису биле под санкцијама.(vi) То показује да економски развој не зависи само од чланства.

2) Реалност уласка у ЕУ, из перспективе Србије и региона:

• По речима немачког амбасадора у Србији, ако будемо добри бићемо у ЕУ за 20 до 25 година.(vii)

• Страни медији, као што су Би-Би-Си и Си-Ен-Ен су мало блажи, говоре о 10 до 15 година, под условом да се одмах „смиримо“.

• Много већи проблем од декларативног залагања за интеграције је стварни учинак. Да Србија испуни само еколошке стандарде ЕУ захтева много труда и много ресурса. Наша политичка елита већ 8 година прича, а ништа не ради.

3) Отимање Косова и Метохије, неприхватљиве уцене:

• Мисија ЕУЛЕКС, која настоји да, без нашег пристанка, замени привремену администрацију УН на Космету, има за циљ успостављање државе на територији Републике Србије. То не раде Американци, не ради НАТО. То је мисија Европске Уније.

• Британија, Француска, Немачка, Аустрија, Италија, Белгија, Финска су признале независност Косова и Метохије.

• Дипломатски дописник Би-Би-Сија(viii), говорећи о политици „и Европа и Косово“ описује те циљеве као „непомирљиве“. Политичари обмањују народ ако говоре да је приступ Србије у ЕУ могућ без признавања независног Косова и Метохије.

• Србија без Косова и Метохије није више иста држава, ми не смемо пристати да тероризам и агресија буду оправдани методи стварања нових држава.

EВРОПА ИМА АЛТЕРНАТИВУ

Три разлога за тражења алтернативе:

1) Рецесија на Западу?

• Економија САД је у кризи због великог броја ризично издатих хипотекарних кредита који се сада не отплаћују. Ова криза је дестабилизовала и остала светска тржишта и опасно прети да гурне и САД али и највеће европске земље у рецесију. (ix)

• Цена барела нафте је прешла 100$. То ће додатно оптеретити економије земаља које су већ на ивици рецесије.

• Ко у Европи зарађује на ценама нафте? Русија!

2) Остала тржишта:

• Само Кина, Индија и Русија, земље које не признају независност Космета, имају 2.6 милијарде становника.

• Ове три земље имају просечан економски раст у 2007. години од 11,4%, 8,5% и 8,1%. Британија, Америка и Француска имају раст од 2,9%, 2,2%, 1,8% (x). Да ли је погрешно стремити да се производи пласирају у тржишта која се муњевито развијају и чији грађани постају све богатији, или у економије где је конкуренција огромна, стандарди веома високи а тржиште затрпано?

3) Шта за Србију?

• И без уласка у ЕУ, Србија може да успоставља билатералне споразуме са Унијом, од прикључења у слободно тржиште (xi) (ЕФТА) до шенгенских виза (xii).

• Постојеће посебне везе са Русијом нам пружају драгоцену прилику да искористимо домаће производне капацитете, и стварају примамљиву понуду за стране инвеститоре који желе да се пробију на то тржиште.

• Без уласка у ЕУ сачуваћемо суверенитет као гарант развоја демократије у земљи, ослободићемо се усвајања огромне количине регулатива које могу бити добре, али само ако се донесу и спроведу са планом да то реши дати проблем, а не као параван за улазак у ЕУ.

• Без Косова и Метохије Србија нема будућност. Зато Европа мора да има алтернативу!

Национално свесна омладина, Српски националисти (srpskinacionalisti.com)

Фусноте:

i Found: EU’s 29,000 hidden employees, Telegraph, 29. 1. 2007.
ii OpenEurope, 2. 1. 2007
iii Регулатива 2257/94 прописује дозвољен степен закривљења банана, као и дужину и обим.
iv Günter Verheugen, Uphill battle against Brussels bureaucracy, Financial Times, 10. 10. 2006.
v Процена Европске Комисије за пораст БДП од 1986-2002 у земљама ЕУ.
vi БДП по особи, Србија ($7265), Бугарска ($10844), Румунија ($11989), Русија ($14600), ЕУ ($29342)
vii Андреас Цобел, амбасадор Немачке у Србији, БЕТА, 11. 4. 2007.
viii Serbia at a crossroads, Џејмс Робинс, BBC, 22. 2. 2008.
ix Recession in the US ‘has arrived’, BBC, 8. 1. 2008.
x CIA World Factbook
xi Швајцарска има споразум са ЕУ да учествује на слободном тржишту Европе (ЕФТА)
xii Исланд и Норвешка нису чланице ЕУ али јесу чланице Шенген споразума.