Наиме, у програму наставе енглеског језика за 5. разред основних школа у Републици Србији налази се и обрада лекције у којој је описано обележавање “Ноћ вештица”, једног од најпопуларнијих празника у земљама енглеског говорног подручја и западног света уопште. Православни хришћани Србије, а који имају децу тог узраста, свесни неопходности поштовања наставних планова и програма, одобрених од стране Министарства просвете, прогутали су ту горку пилулу да им се поново не би ударила етикета назадног, ретроградног, анахроног и шта већ све не. Међутим, у основној школи ”Мајур”, у истоименом приградском насељу Шапца, професорка енглеског језика је од ученика којима предаје захтевала да, за четвртак 30.10. и петак 31.10. (када наша Света Црква слави спомен св. апостола и јеванђелисте Луке и св. Петра Цетињског), припреме костиме, шешире и друге одевне и украсне предмете, ради маскирања у духу поменутог назови-празника. Ученици који су том приликом испољили значајан труд и маштовитост награђени су петицама. Родитељи који су били револтирани што, на тај начин, њихова деца постају учесници једног неопаганског (по њиховом осећају сатанистичког) спектакла, покушали су да, у разговору са директором школе, издејствују да њихова деца убудуће буду изузета од сличних активности. На жалост, тај разговор није дао накакав разултат, тако да су незадовољни родитељи били принуђени да се за заштиту угрожених права своје деце обрате за помоћ другим инстанцама, поред осталих и редакцијама локалних, штампаних и електронских, медија. У таквој борби за успостављање и очување духовне вертикале и душевног здравља српске деце они испољавају непоколебљиву одлучност, имајући подршку и сарадњу извесног броја родитеља чија деца похађају друге шабачке школе. Један од очева који не желе да њихова деца буду медијуми за новодопске ритуале окултно-магијског изворишта, искоровљене по пољу просветно-школског рада и живота, каже: „Дижемо свој глас у одбрану нормалног живота, који се заснива на на нашој патријархалној и хришћанској прошлости (Светосавље), са којом једино имамо будућност. Послушајмо глас нашег св. Николаја Србског: ”Нека се свако врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом! ” ”