Велика опасност на путу ка ЕУ је начин на који се он презентује или чак намеће народу у Србији. У неку руку то се чини на неки неокомунистички начин. До 1989. званична политичка идеја водиља у бившој Југославији била је комунизам. Сада је та црвена звезда замењена жутом звездом ЕУ. Као што се раније попреко гледало (да будемо благи) на оне који се „нису слагали” са црвеном звездом, сада многи на исти начин гледају на оне који имају резерве у погледу нове (или префарбане), жуте звезде.

Постоје огромне и примамљиве користи од уласка земље у ЕУ. Али припрема за улазак земље у ЕУ је повезана са јако великим трошковима, напорима, ризиком и неизвесношћу. На том путу Србија може да пружи, вољно или невољно, озбиљне и у дугом року неповратне ствари и права (рецимо ЕУ можда може да захтева и нову регионализацију Србије која можда може да се заврши у неком тренутку и распадом Србије), а без гаранције да ће на крају процеса Србија приступити ЕУ…

1.Увод

Нова српска политичка мисао објавила је расправу „Колико Европска Унија треба Србију и колико Србија треба Европску Унију – Основна питања и одговори“ септембра 2006. Од тада је прошло одређено време које дозвољава рефлаширање старих и додавање нових размишљања аутора о истој теми која се и даље одржава при самом врху разматрања о могућој будућности Србије.

Европска Унија и могуће приступање Србије овој међудржавној институцији у релативно даљој будућности повезано је у јавности Србије са бројним очекивањима, недоумицама, неразумевањем, страхом, радошћу и повременим манипулацијама. Тема је важна, широка и сложена, па постоји потреба за основним и разумљивим објашњењима.

Док је у Србији ова тема међу првима по важности и скоро на врху свих државних расправа, унутар ЕУ и у њеним земљама чланицама приступање Србије ЕУ не изазива готово никакву пажњу или приоритет. Разлог је једноставан – ЕУ је заузета много битнијим сопственим проблемима као што су будуће уставно устројство и ратификација Реформског уговора из 2007, безбедност (борба против криминала и тероризма), незапосленост, имиграција, демографски проблем (старење становништва), монетарна унија, енергетска сигурност, очување јединственог тржишта и заједничке спољне политике, глобализација, повећање утицаја у свету у којем доминира сила као што су то Сједињене Америчке Државе (САД) (уз Кину, Русију и Индију), и још незавршено прилагођавање на источно проширење ЕУ. Ова кратка и слободна академска расправа о погодностима и проблемима који су повезани са могућим приступањем наше отаџбине ЕУ осврће се на следеће теме. На почетку се говори о основним геополитичким појмовима. Затим следе расправе о условима за приступање ЕУ, законодавству, преговорима, функционисању ЕУ и њеном буџету. Наставља се разматрањем ефеката интеграције, интересом ЕУ за укључење Србије и интересом Србије за улазак у ЕУ. Закључку претходи виђење о могућој будућности ЕУ.

2.Геополитика

3.Услови за приступање ЕУ

4.Acquis communautaire (аки комунитер)

5.Преговори о приступању ЕУ

6.Функционисање ЕУ

7.Буџет ЕУ

8.Први ефекти на земљу која приступа ЕУ

9.Привлачност Србије за ЕУ

10.Привлачност ЕУ за Србију

11.Будућност ЕУ

12.Закључак