Бар 1918 препрека на путу Србије ка чланству у ЕУ
4. Acquis communautaire (аки комунитер)
Аутор: Мирослав Н. Јовановић, Објављено: 25. 10. 2007.

„Acquis communautaire” је целокупно тело важећих закона, прописа, правних обичаја, праксе и разноврсних политика које се спроводе у ЕУ. Обим његовог писаног дела процењује се на око 80.000 страница. Свакодневно се доносе нови закони у Бриселу. У просеку преко 2.000 годишње. Има и таквих који зову овај систем „факс демократија”: главни градови земаља чланица ЕУ свакодневно примају „радне налоге” из Брисела које морају да спроведу у својој земљи. Земље чланице ЕУ из централне и источне Европе се сећају сличних „налога” које су добијале до краја осамдесетих из тадашњег Совјетског Савеза.

Највећи део акија регулише функционисање јединственог тржишта ЕУ. То је врло подробна и свеобухватна регулатива. Али то није све. У духу акија је и постојање неписане политичке културе и правила понашања. То значи да се даје значај политичкој части и моралу. Ако неки изабрани политичар, поготово на вишој и високој јавној функцији, нешто згреши (за време свог мандата или пре њега, а то исплива у јавност), његова или њена политичка каријера је завршена. Наравно, то зависи и од врсте „греха“ (да ли неки министар има љубавника или љубавницу, да ли се неко швалерао за сопствене или државне паре; да ли је то било у радно време или ван њега…). Али нема никакве милости према онима који су имали било какве везе са трговцима људима или дрогом, или са онима који су примили мито. Такви су без икаквог моралног кредибилитета, јавног поверења и потпуно су неприхватљиви. Такви политичари, ако имају и мало части, сами се заувек повлаче са функције и касније, као обични грађани, воде поступак да покушају да скину љагу са свог имена. Вредело би погледати и поједине политичаре у Србији кроз овакву лупу.

Само спровођење дела акија који се тиче заштите животне околине (320 законских аката) у 10 земаља које су приступиле ЕУ у мају 2004. изискује средства у висини €110 милијарди. Али обратите овде пажњу, то је само једна од многих димензија акија. Остале се тичу пољопривреде, трговине, техничких и других стандарда, транспорта, статистике, етикетирања робе, заштите потрошача, транспорта… Аки, рецимо, прописује и стандарде за дужину мердевина. Недавно су се разбеснели амстердамски перачи прозора јер је испало да су њихове мердевине сувише дугачке и због тога нису у складу са правилима ЕУ која се тичу заштите на раду. Или други пример, да ли ЕУ треба да регулише правним мерама питања као што је то гојазност код људи?

ЕУ финансијски помаже земље које јој приступају. Земље које су приступиле ЕУ 2004. примиле су €45 милијарди у раздобљу 2000-2006. Уз ову главну помоћ (програм Агенда 2000) пристигло је још неколико милијарди евра кроз разне „мини” програме. Ипак, спровођење акија је јако скупо. Одобрена средства од €45 милијарди и још неколико милијарди из других извора ЕУ нису довољна. Земље морају саме да се снађу за та додатна средства: кредити, снижење одређених издатака, прерасподела постојећих средстава… Од 2007. разноврсни програми помоћи земљама које приступају ЕУ као што су то били Phare, Cards, Ispa и Sapard су у потпуности замењени новим јединственим финансијским програмом ЕУ који се зове Програм претприступне помоћи (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA). Земље западног Балкана и Турска примиће путем овог инструмента €11,5 милијарди у раздобљу од седам година. Србија може да очекује годишњу помоћ из ЕУ у висини €190 милиона до 2013. из ИПА. Ова средства ће се првенствено употребити за побољшање државне управе. (Косово и Метохија су потпуно посебна ставка у издацима ЕУ).

Аки мора да се спроведе у свакој земљи чланици ЕУ јер, рецимо, ако нека фабрика која испушта отровне гасове не угради одређене скупе филтере, тада има (1) ниже трошкове производње у односу на оне који су их уградили и (2) на тај начин ремети конкуренцију на тржишту. То је недопустиво на јединственом тржишту ЕУ. Изузеци постоје у појединим областима, али нису јако чести. Они важе само за оне који су већ у ЕУ. Британија, рецимо, није ни у шенгенској, али ни у еврозони. Земље које приступају ЕУ мора да прихвате и спроведу аки у целини. О томе преговора нема. ЕУ издаје „радни налог“ који мора да се спроведе. Једино о чему може да се преговара је дужина периода прилагођавања и могућа финансијска помоћ из Брисела.

Прихватањем и спровођењем акија добија се више ствари. Рецимо, у погледу производње робе и услуга, трговине и очувања здравља и животне околине добија се:

• Приступ резултатима огромног научно-истраживачког рада у који ништа није уложено од треће земље која га прихвата.

• Стандардизација производа: Ако неко жели да извози робу у ЕУ тада она мора да одговара стандардима ЕУ иначе таквом робом не може да се тргује са ЕУ.

1.Увод

2.Геополитика

3.Услови за приступање ЕУ

5.Преговори о приступању ЕУ

6.Функционисање ЕУ

7.Буџет ЕУ

8.Први ефекти на земљу која приступа ЕУ

9.Привлачност Србије за ЕУ

10.Привлачност ЕУ за Србију

11.Будућност ЕУ

12.Закључак

 
Двери продавница
НОВИ БРОЈ Двери
Двери продавница
© 2010 Двери српске