ЕУ занимају првенствено две ствари у Србији:

• политичка стабилност и

• саобраћај: друмовима, железницом, рекама и цевоводима (нафта и гас). Ово укључује и услуге повезане са саобраћајем.

Сетимо се да је оснивање ЕУ почело 1952. године (Европска заједница за угаљ и челик) првенствено због очувања мира, слободе и спречавања ратова (пре свега између својих чланица Француске и Немачке). У односу на те циљеве ЕУ је била потпуно успешна. Нова проширења ЕУ била су полуга која је ширила мир, стабилност и просперитет у земљама које су у томе учествовале.

Србија је изгубила добар део геополитичког значаја који је имала током протеклих 150 година, највише због тога што се свет променио. Али Србија је добила нову димензију геополитичког значаја. Све земље у окружењу Србије могу у будућности да се нађу у чланству ЕУ. Када се то догоди, Србија може да постане „црна рупа” на мапи Европе. Због тога ЕУ има сопствени интерес да једног дана укључи у своје чланство и Србију. Истовремено, ЕУ не жели да унутар своје зоне утицаја има „пропале” и нефункционалне државе, јер би у том случају на крају пало на плећа ЕУ да „среди ситуацију”. Неко ће да примети да је и Швајцарска „црна рупа” на мапи Европе у погледу чланства у ЕУ. Али ни Србија, ни Црна Гора, ни Босна и Херцеговина, ни остале државе западног Балкана нису Швајцарска. У сваком случају, и у сопственом интересу ЕУ је да себи прикључи Србију. Привредна снага и тржиште Србије играју врло малу улогу у могућем приступању ЕУ. Садашња укупна економска „тежина”, тј. тржиште Србије за ЕУ не прелази „тежину” неког мало већег града (рецимо Амстердама) у „старој” ЕУ. Не више.

Демократија и отвореност политичког система унутар ЕУ пружају могућност за велики преображај и препород политичара. Јанез Јанша је, на пример, бивши подофицир бивше комунистичке Југословенске народне армије. Он је постао демократски изабран премијер Словеније, земље која ће да председава раду ЕУ у првој половини 2008. Јанша је о балканским земљама изјавио следеће Financial Times-у: „Словенија има интерес у региону сличан оном који има Португалија у Африци”. (Наведено је примена првог геополитичког закона у пракси.) А какав има интерес Португалија у Африци? Португалија је, сетимо се, била колонијална сила у тој области. Србија треба само да буде дубоко захвална премијеру Јанши на отворености и искрености. Србија и њени званичници (ако ово уопште прате) треба да бране национални интерес и да имају у виду какав је однос појединих земаља ЕУ према Србији.

1.Увод

2.Геополитика

3.Услови за приступање ЕУ

4.Acquis communautaire (аки комунитер)

5.Преговори о приступању ЕУ

6.Функционисање ЕУ

7.Буџет ЕУ

8.Први ефекти на земљу која приступа ЕУ

10.Привлачност ЕУ за Србију

11.Будућност ЕУ

12.Закључак