Утврђивање лицемерја

Када је 25. октобра прошле године у Стразбуру требало да буде отворена изложба посвећена културној баштини Косова и Метохије, генерални секретар Савета Европе, Тери Дејвис, то није могао дозволити. Наиме, проблем је искрсао око садржаја, односно начина представљања те културне баштине. На одређеном броју слика, на којима су биле српске цркве и манастири, било је нешто што није пријало европском оку. Неке од тих грађевина биле су оштећене или до темеља срушене. Знате, кад је нешто у рушевинама, то узнемирава очни живац, а од тога онда боли и глава. Изгледа да изложбени простор у Стразбуру није могао да истрпи неко време ту врсту „несклада” и бола. A Косово и Метохија трпe их интензивније у последњих десет година, што je подржавано управо од тих финих европских глава. Савет Европе представља најстарију и највећу европску организацију која окупља 46 земаља света и око 800 милиона становника. Србија је међу тих 46 једна од најстаријих држава. Није то, можда, сада ни толико важно. Нека је и најмлађа. Зар сви људи нису равноправни или су неки ипак мало равноправнији? Било је предвиђено да се, под слоганом „Једна Европа, наша Европа”, промовишу основне вредности Савета Европе, као што су људска права, владавина закона и демократија, као и борба против тероризма и организованог криминала. Па за то се боримо и ми Европљани. И ми волимо људска права, али ви, ипак, не можете имати истa правa као и Албанци у вашој земљи. Немате право на сигурност на својим њивама, па ни у кући, и немате право на лекове и слободу кретања. Немате право да имате ни своје светиње, цркве и манастире, па ни ваша гробља. Неке од њих су део светске културне баштине, па ћемо их од сада ми чувати, а можда допустимо и Албанцима да их де(кон)струишу. И ми се боримо против тероризма и организованог криминала, али на Косову нам је главни бизнис трговина оружјем, дрогом и – људима! Волимо и ми закон, јер смо ми закон. У шестомесечном периоду председавања Комитетом министара (извршним телом) Савета Европе било је неколико изложби, али ниједна није била узнемиравајућа као ова. Могли су бити представљени разни експонати, али не у разрушеном формату. Извините, али оштећене не примамо.

Поводом преузимања Србије председавањем, подсећамо, требало је да се организује и Дан европске заставе испред Скупштине Србије. Међутим, ни та манифестација није одржана, јер, знате, ваш тренутни преседник Скупштине није баш по нашој мери. Ми волим више оне који климају главама на све што кажемо и урадимо.

Када је у јануару ове године, у Музеју савремених уметности Војводине у Новом Саду, отворена изложба радова једанаест албанских уметника, било је потпуно нормално да се међу осталим експонатима нађе и постер на коме је шиптарски терориста Адем Јашари и то у природној величини и природно обучен – наоружан до зуба! Је л’ то требало да представља перформанс зближавања са злочинцем? Је л’ требало, можда, да нас инспирише на помирење, опроштај? Кустосима, уметницима, па и војвођанским челницима, ни Елвис (чији је постер био наспрам Јашаријевог) није могао бити од помоћи. Јашари се у каталогу изложбе називао „највећим херојем и жртвом Косовског ослободилачког рата”?! Да ли је то требало да буде уметничко оправдање и подстицај на праштање и помирење?! У ваздуху се осећало само ново лицемерје. Овога пута од домаћих бораца за уметничке слободе и људска права.

На Европском првенству у пливању у Ајндховену десило се изненађење. Један српски пливач је оборио европски рекорд у дисциплини 50 метара делфин. На мајици Милорада Чавића, на којој је писало Косово је Србија, засијало је злато. И опет је затреперео европски очни живац, али овога пута у главама челника Европске пливачке федерације (ЛЕН). Како то да један Србин говори да је Косово Србија? Е па, то неће моћи! Па само што смо га признали. Јесте да је Косово вековна српска земља, јесте да је то тле где се родила држава Србија док још наше земље нису ни постојале, али Чавић мора бити суспендован! А српску пливачку организацију ћемо новчано казнити! И то све, ироније ли, у земљи са најлибералнијим схватањима и законима. Може легална проституција, може легално дрогирање, али родољубље не би могло! То нисмо легализовали. Родољубље је код нас за дисциплинску комисију.

Вратимо се мало уназад. Када су 1999. године НАТО насилници бомбардовали Србију, та акција је била потпуно легализована – законом јачег. (Исто као и „савезничко” бомбардовање Београда 1941. године.) „Милосрдни анђео” нам је даровао људске жртве као колатералну штету, а међу њима и 89-оро деце, оштећену инфраструктуру и споменике културе, цркве и манастире, уништене привредне објекте, школске, здравствене и медијске установе. Као посебан поклон-пакет добили смо око 36 хиљада (забрањених) касетних бомби и 15 тона радиокативног уранијума. Од тада, у Србији је број оболелих од карцинома порастао за 40%. 37 000 војних „милосрдника“ дошло је обезбеди мир, безбедност и повратак избеглиог и прогнаног становништва. Тада се Србијом ширио јак задах лицемерја западних „добронамерника”.
И још увек траје.

Са запада ништа ново!