Српски избор – интеграција, дистанца, усамљеност

Историја ће записати да су се, у последњој деценији миленијума, европске владе са америчком администрацијом на челу надметале у избору и примени средстава мучења целог српског народа. Удружене владе просвећеног Запада употребиле су све могуће облике кажњавања једне нације: економске, политичке, културне, спортске, дипломатске, војне. Будући читалац европске историје питаће се откуда толика бруталност у времену „тријумфа демократије”, зашто се либерална Европа толико мешала у унутрашње ствари једне мале државе, и шта су то учинили Срби да били гурнути у гето.

Историју не пишу само победници. Ни победе нису вечне, нити су увек остварене часним средствима. Време је једини прави судија. Неки који су пожурили да напишу слику догађаја на Балкану већ су ухваћени у лажи или су непримећени. А шта се заправо догодило са Србима у процесу разарања бивше југословенске државе?

Када је Запад са Американцим одлучио да растури бившу Југославију одмах је наишао на подршку оних политичара из Словеније и Хрватске који су тај сан сањали од 1918. године. Убрзо су порасли политички апетити муслиманских и македонских политичара, а у завршној фази и албанских са Косова и друштву око „Шћепана Малог“ у Црној Гори. У таквом разарачком походу на једну државу српски народ се са свим традицијама мишљења и деловања о правима и слободама народа супротставио властитом распарчавању. То исто су учинили и несрпски народи у бившој држави. И шта се догодило? Запад и Американци су признали права и интересе свих у бившој држави, осим српских права и интереса. Будући да нису прихватили планове о сопственој егзистенцији, скројене у неким непознатим кабинетима, Срби су постали објекат опште, дириговане европске одмазде и масовне мржње. Да би остварили своје интересе на Балкану западни политичари и јавност бацили су под ноге све темељне вредности заједничког живота људи. Ништа није остало од правде, слободе, истине, достојанства. Сила је морала да победи, макар били прекршени међународни и национални закони.

Изложени већ десет година неограниченом иживљавању силе и новца, као и лавини увреда и лажи, српски народ се нашао пред далекосежним избором: одрећи се свог историјског права на самоопредељење и властите традиције слободе или пристати на диктат крваве руке западних влада. Пред избор о коме је реч стављен је целокупни српски народ, а не само његове политичке вође. Већ десет година Срби бирају слободу и право на достојанство, а систем казни и увреда се појачава. Срби нису, разуме се, народ од једног комада. Има међу нама и оних који раде за други избор. Они су прагматисти, веле како „не може шут са рогатим”, треба савити кичму и пружити руку џелату. Њихов појам државе је колонијални: слобода је оно што ти господар дозволи. Они су спремни да пређу преко свих увреда којима се обасипа српски народ годинама. Треба бити морална нула па пружити руку једном Жаку Шираку који је не тако давно ово изрекао о Србима: „Срби су народ без вере и закона. То је народ разбојника и терориста”. Према таквом језику једног шефа просвећене државе језик наших политичара је поезија. Такав језик најодговорније политичке личности државе само показује до које је мере антисрпска мржња досегла. Шта тек треба очекивати од оних испод надлежности врховне власти.

Политички избор Срба данас исти је као и пре десет година: или слобода и правда или вазалство и прагматика долара. Нема ниједног разлога због којег би Срби одустали од борбе за своја права и интересе. Наш народ мора издржати у одбрани оних вредности због којих су се генерације и генерације жртвовале. Усамљеност у коју смо гурнути морамо поднети храбро и без колебања. Срби се морају борити за своја права и слободе све док их непријатељско окружење не призна. Јер, не ради се о нашем освајању већ о одбрани од освајача. Он ће освојити онолико колико му народна воља и свест допусте. Сви покушаји освајачког Запада своде се на тражење тројанског коња међу Србима. То чине у Републици Српској, у Црној Гори, на Косову и Метохији. У Републици Србији ствар корумпирања иде теже. Не случајно: овде је родно место српске слободе. А када се изађе из усамљености доживећемо да се неки нови владари Запада извињавају српском народу за зла коју су му нанели ови данашњи господари и њихове слуге.

Аутор је научни сарадник Института за педагошка истраживања у Београду.

« претходна - наредна »