Замислите следећу ситуацију: млади сте, гневни, левичар или патриота, можда обоје, и нервира вас курс светске политике. Све тамо неки акроними вам одређују кућни буџет, неки СТО, ММФ, нека Светска банка и слични бакрачи. Пита се човек: „Докле бре са тим великим словима?“ Мислим, ионако нервира када куцајући у Word – притиснете Caps Lock нехотице, а тек касније увидите да сте погрешили. Онда се онако масно опсује, па Јово (Кркобабићу) наново, нема оно као, маркирате, па онда неки Shortcut. Мора мушки да се куца испочетка. Таман се отресете тога, кад оно Caps Lock – ови широм света. И тако би за много земана… А онда, пуче некако и тај систем. Прекуцали се људи. И сад, један део тих Caps Lock – ова пошао диљем нашег планетарног шора да смири ствари. Искрено, очекивао сам да ће сада да се дигну на устанак љубитељи малих слова широм света алдо овог дијака такијех података нема. Елем, дошли Caps Lock – ови и у земљу Сербију. Као, да преговарају. Знам ја њих,оће они и да притисак на Shift постане исто као да сте притиснули Caps Lock. Али, некако нисам имао времена да им се супротставим, а како ми чак ни тата није тамо, а Лепосава ми није најбоља другарица, могао сам само да гледим и да се једим. Али, као гром из ведра неба (ову реченицу читати са великим узбуђењем) дојде до мене обавијест да је један врли јунак дигао свој глас против Великих Слова. Заинтересовах се ко је, узех најновији број Агтипроп њуза, упс, погреших, „Политика. Зип“ и видех ко је у питању. Замислите, у малој Сербији, уљуљканој у снове о демократији, устаде један јунак све певајући Востани Сербие и диже свој глас против. Да ствар буде још драстичнија, у питању је потпредседник владе, дакле, један од најутицајнијих и најмоћнијих људи у држави. То је сјајно! Замислите, имамо у влади ето, потврђеног антиглобалисту. Да је потписник ових редова знао ово раније, учланио би се у ПУПС као један – два. Но, има ту једна мистерија. Како да један пензионер, старији човек, дубоко у оним годинама за које Данте у „Гозби“ саветује да се проведу одмарајући и контемплирајући, иступа тако храбро и са младалачким жаром против песнице глобализма? Заиста, проблем вредан размишљања. Сада мало обуставите читање, одморите десетак минута, па се видимо када нађете одговор, можемо упоредити наша сазнања и херменеутички (херменеутика се бави разумевањем текста) их разменити. Ево, пауза је прошла, парадокс је остао, само што ја знам решење, а ви тек треба да ми саопштите. Дакле, решење мистерије је следеће. Десио се, за време прављења владајуће коалиције један епифанијски моменат. Као потпредседник владе појавио се један од гневних чикица из Смисла живота Монти Пајтона. Дакле, сад је све јасно. У питању је својеврсни устанак против Великих Слова, воде га гневни старци, испоровоцирани терором. Дивно! Једино што остаје други део приче. Знате, она ситна непријатност са бродом. Сурвао се. Е, стан`те сад. Да се исправим. Аналогија је била сувише лепа да би трајала. Нешто ми ту смрди. Зашто би се чикица борио против ММФ – а? Можда епифаније није ни било… Штета, ипак је тужно то што је нема. Иза бомбастичног назива „Деда не да“ крије се нешто друго. Деда не да пензије. Чак прети распуштањем владе. То је невероватно. Значи, немамо ни антиглобалистичку владу. Ех… Распршише ми се све илузије што један наслов може да произведе. Велика Слова јесу попустила, како кажу „24 сата“ али да би их Србљи и даље слушали. И ништа више. Пуче епифанија у парампарчад. Ето ти га сад. Ипак, нека то буде за утеху, када притиснете _Shift _функција му остаје као и пре.