Цивилизовано паганство

Наши европејци веле да Европа нема алтернативу. Има, како нема, кажемо ми. Ми знамо савршенију алтернативу, ону у којој нема Грка ни Јеврејина, роба ни слободњака. А то је алтернатива са толеранцијом која је неизмјерно изнад свих њихових лицемјерних прича о толеранцији. Али то је небо, а ми смо на земљи, кажу они. А ми одговарамо: и ми смо на земљи, али хоћемо државу која ће бити предокушај онога Царства на небу, којој ће идеал бити Царство небеско. Хоћемо такву државу, а не царство у коме они згрћу новац и харче богатства овога свијета. И убјеђују нас да је то за наше добро, иако је с наше грбаче. И још нас гоне да се одричемо онога што је најпретежније, што нам је најсветије; онога што нас једино чини слободним људима и слободним народом Божјим. За нас, дакле, не постоје велики људи нити велике цивилизације (то величање је гордост која је коријен свих зала на земљи). Свака „велика“ цивилизација је била „велика“ по томе што су њени творци ту величину стварали гажењем по другим људима. Наш идеал није то, већ свети човјек и света цивилизација.

А наука, а технологија, а умјетност, коју нам је дао и даје Запад, питају наши европејци. А ми питамо њих: кад је то Православна Црква била против науке и против позитивних достигнућа западног ума? Јесте била уздржана, јесте била, а и данас јесте, опрезна према тим достигнућима због новопаганског духа који је уз њих растао и расте, али против саме науке као такве није била никад нити је данас. Није ли то радио управо папа због кога су пред ломачом изговаране оне чувене ријечи ипак се окреће? Погледајте немањићке задужбине, погледајте Високе Дечане и Студеницу, па видите колико на њиховим фасадама има утицаја Запада. Проучите, господо, мало деспота Стефана Лазаревића, научите нешто о сопственој прошлости. Нико никада у Православној Цркви није био за спаљивање научника, напротив. Али ни Немањићи, ни деспот Стефан Лазаревић, нијесу у баштињењу западних вриједности ни за јоту одступали од Светог Предања, а то нећемо ни ми. Вама је, међутим, све православно оријентално, све вам је назадно византијско и турско, а не знате ни шта је српско, а камо ли византијско и турско! На крају крајева, нијесу наука, умјетност и савремена технологија само западна привилегија. Кажемо, дакле, као и ви: не изолацији од Запада. Али исто тако кажемо, само још одлучније: не намјери Запада да уништи наш православни хришћански дух! У цивилизацију, дакле, свакако, али да би о(п)стали цивилизованим хришћанима а не постали цивилизованим паганима. Јер, ми знамо да је данашње цивилизовано паганство горе од свих претходних паганстава, како цивилизованих тако и оних најпримитивнијих.

Наши европејци веле да су важни људи а не територије. А ми их питамо: који људи? Да ли под тим људима они подразумију и оне људе, ону нашу браћу избјеглу испод шиптарског ножа на Косову које шамарају по београдском Тргу Републике и које по Црној Гори силом избацују из центара за колективни смјештај, или можда под тим људима подразумијевају само себе и своје себичне и себељубиве интересе? И ако нијесу важне територије, шта онда раде Американци на толиким туђим територијама? Ваљда имају вишка новца, па организују туристичке хепенинге? Ако им нијесу важне територије него људи што онда не уступе толиким страдалницима по свијету бар трећину своје америчке територије?

Наши Европејци веле да такав став води земљу у изолацију. А ми их питамо: а шта је ово сад ако није изолација? Зар нијесмо суочени с уцјеном Запада да се због мрва с његове хедонистичке трпезе морамо одрећи Косова и Метохије? А одрећи се Косова и Метохије – то за нас значи одрећи се Христа и Цркве Његове. Тај њихов дух већ најмање двије стотине година уцјењује овај народ као Матавуљевог Пилипенду и односи се према њему као према Пилипендином магарцу Куријелу. Они су тим начином бројне наше сународнике претварали у нове потурице, латинили их, хрватили, црногорчили, бошњачили, македончили, демократизовали, атеизовали, мондијализовали… Или су их, пак, доводили под њихове крваве каме и као отпад их трпали у бездане јаме.

Наши европејци веле да ћемо уласком у ЕУ добити могућност да више путујемо по Европи и да боље живимо. Ми их питамо: ко да више путује и ко да боље живи – и ми и ви, или само ви? И откуд одједном толика љубав према српском народу од стране оних што су нас колико јуче бомбардовали, те су толико кидисали да нас одбране од нас самих, од нашег историјског памћења и снова и завјета наших предака? Треба бити ментално ретардиран, па повјеровати да они што су нас убијали бомбама и тровали уранијумом наше њиве и ливаде, наша села и градове, то чине за наше добро. У то нас, дакле, убјеђују наши европејци, без имало стида и руменила на образима, без имало поштовања и људског саосјећања према страдањима Милице Ракић, Панта Дакића и осталих српских мученика побијених у наше дане на правди Бога вишњега од Косова до Книнског Косова.

Наши европејци кажу да се Црква не смије бавити политиком (под бављењем политиком они подразумијевају сваку бригу Цркве о народу који јој је Бог повјерио). Ми им одговарамо: не смије, дакле, Црква, која је нашем народу дала његов духовни лик да брине о том истом народу, али зато смије да се бави политиком сваки раскрштени криминалац, сваки наркоман што пљује по сопственом народу и обећава да ће подржати отимање Косова и Метохије! И још се Европа јавно хвали како улаже новац у њега, „у развој демократије и јачање проевропских снага“! Има, додуше, међу нашим европејцима и оних што би хтјели и јаре и паре. Али, зар таквих није било највише у покојној Југославији? А знамо како се та прича завршила. Не може се служити истовремено и Богу и мамону, јер кад се помијешају добро и зло њихова смјеса не твори добро већ ново зло. Зато што је добро Истина, а Истина је или цијела или није Истина.

Наши европејци веле како ми очигледно хоћемо поново да ратујемо. А ми им одговарамо: не, нећемо ни сада, нити смо икада прије ми хтјели да ратујемо, него сте то хтјели ви, тј. ваши гуруи и покровитељи. То је хтио и хоће ваш заједнички „европски“ дух, камелеонство које вас данас из комуниста претвара у демократе-мондијалисте. Ми никада не смијемо да допустимо да на Балкану један народ који посједује осјећај политичке мисије и историјске улоге постане сувише моћан, говорио је Адолф Хитлер свом главном опуномоћенику за Југоисточну Европу Херману Нојбахеру. И прецизирао: управо Срби су тај народ. Они су доказали да имају велику државотворну снагу као и велике амбициозне циљеве.

Како таде, тако и данаске, каже српска народна пјесма. Рим прије, Рим послије.

Шта то уствари хоће Срби?

У књизи Шта то (уствари) хоће Америка, Ноам Чомски открива: да би успоставили и одржали своје „право“ на експлоатацију других народа, Американци регуларно прибјегавају екстремним формама насиља, а првенствено војног. За свега неколико деценија од Другог свјетског рата САД су учиниле толико ратних злочина против човјечанства да само због њих амерички систем заслужује Нирнбершки процес, а њена администрација – судбину Хитлерових злочинаца. Али наши европејци, изгледа, покушавају да нас убиједе да смо ми, а не Американци, изазивали и водили све оне ратове и неизмјерна људска страдања и разарања по Венецуели, Боливији, Грчкој, Филипинима, Кореји, Кипру, Бразилу, Гватемали, Хондурасу, Никарагви, Салвадору, Доминиканској Републици, Панами, Чилеу, Гренади, Аргентини, Вијетнаму, Индонезији, Јужној Африци, Ираку, Авганистану… Не мисле ваљда наши европејци да смо слијепи код очију, па да стога не видимо да су нацисти, комунисти и савремени евроамерички утјеривачи демократије браћа и по оцу и по матери, да су брашно из једне те исте мјешине? Нацисти су уништавали туђе народе, комунисти своје, а мондијалисти уништавају и туђе и своје.

Ето због чега све они покушавају да разбију српски народ, због чега желе да ментално и физички осакате Србе и Србију! Да би нас натјерали да поклонимо духу раскрштеног западног човјечанства и тако постанемо савршени потрошачи мувљег памћења и мувље памети, бесловесна маса коју ће њихов крупни капитал обликовати као пластелин или глину, онако како то буде одговарало његовим власницима. Зато, сада када се налазимо пред капијама уједињене Европе ваља добро размислити о ријечима Светог владике Николаја који је још у Дахауу записао: смрт, вечна смрт – то се може с правом написати на свима капијама кроз које се улази у Европу.

Аутор је новинар Радио Светигоре са Цетиња и члан Управног одбора Српског народног вијећа Црне Горе.

« претходна - наредна »