**Од свих вирусних, бактеријских, гљивичних, протозоалних микрооогранизама који узрокују сексуално преносиве болести навешћемо само најчешће.
** • Бакетријски: Chlamydia trachomatis, Treponema pallidum, Neisseria gonnorrhoeae, Haemophilus ducreyi • Вирсуни: Herpes simplex virus, Hepatitis B, Hepatitis D virus, Humani papiloma virus, Citomegalovirus, HIV virus • Гљивични: Candida albicans • Протозоални: Entamoeba histolytica, Giardia lamblia, Trichomonas vaginalis • Паразити: Phthirius pubis, Sarcoptes scabiei

**Испољавање болести узрокованих наведеним микроорганизмима зависи од низа чнилаца: ** • од врсте узрочника и његовог афинитета за одређено ткиво огранизма • од концентрације узрочника – већа концентрација узрочника узрокује тежу слику обољења, а лако може да узкоује и системско обољење • од броја различитих узрочника који нападају организам (сексуално преносиве болести су често синергичне, јер њихов удружени ефекат превазилази ефекат појединачне болести. Нпр: ризик од настанка запаљенске болести карлице је у великој мери појачан уколико дође до истовремене заразе гонорејом или хламидијом него у случају заразе само једном од ових болести. Осим тога, многе сексуално преносиве болести, као што су сифилис или херпес, заправо појачавају ризик од обољевања сидом) • од имунитета организма – јачи имунитет даје подмуклију, асимптоматску клиничку слику болести која може погрешно да се протумачи • од мутације микроогранизма – мутиран, измењен микроорганизам узрокује симптоматски другачију клиничку слику и мање је осетљив на антибиотку терапију • од отпорности миркоорганизма на антибиотску терапију – све се теже лече обољења код којих је узрочник отпоран на антибиотску терапију. Описивање свих сексуално преносивих болести, њихових симтоматских и асмптоматских клиничких манифестација би превазишло оквире овог, у суштини ”џепног издања”, те ћемо се стога задржати само на кратким описима најчешћих узрочника. • СИДА – синдром стечене имунодефицијенције, болест у којој ХИВ вирус убија имуне ћелије организма, убија имунитет оболелог тако да оболели због изузетно слабог имунитета умире од свих осталих болести (туберкулоза, бактеријске и паразитарне инф. плућа, централног нервног система итд), а не директно од ХИВ вируса • Негонококни уретритис – запаљенска инфекција уретре која, ако се не лечи има узлазну путању и код мушкарца може да доведе до запаљења епидидимиса и неплодности, а код жена запаљење јајовода и такође неплодности. • Хепатитис Б – вирусно запаљење јетре које ако пређе у хроничан облик може да изазове цирозу јетре или хепатоцелуларни карцином. • Венеричне брадавице – брадавичасти израштаји узроковани хуманим папилома виурсом, често склони рецидиву (повратку), повећавају ризик код жена за добијање рака грлића материце. • Сифилис – потенцијално тешка сексуално преносива болест. Ако се у раном стадијуму не лечи, у касном прелази у тешко системско обољење које може да изазове озбиљна оштећења срца (анеуризме кардиоваскуларног система), мозга (неуросифилис), кичменог стуба и осталих органа (формирајући апсцесе). • Гонореја (Трипер, Капавац) – гнојно бактеријско запаљење уретре, одликује се карактеристичним жућкасто-браонкастим гнојем који се цеди из мокрсћног канала. Болест која се најчешће јавља код деце средњошколског узраста, надмашивши прележане мале богиње, заушке и рубеолу заједно. Ако се не лечи, шири се узлазно изазивајући запаљења на простати и семеним каналима код мушкарца, а на вагини и грлићу код жене. Међутим све се више јављају и асимтпоматски облици аноректалне и орофарингеалне гонореје код хомосексуалаца и жена које упражњавају аналне и оралне сексуалне односе.