Да ли да и даље наставимо „политику (вечне) чекаонице”, где се, изгледа, једино чека неки недефинисани европски Годо, док нам многи други возови пролазе? Или сви већ једном треба да се суочимо с реалношћу која се на овим просторима понавља већ вековима: да је сваком завојевачу овог дела Европе одговарала слаба – или чак боље никаква – Србија, и да се у данашња времена ништа није променило. И да реално погледамо шта нам је чинити и који су нам правци збиља отворени?
Александар Павић
На једној конспиративној конференцији, конференцији која се догодила 1998. године, 3. и 4. јула у Берлину, потпуно сакривеној од јавности европских народа, на којој је учествовао и Владика Артемије, Кинкел ће изговорити реченицу која на најбољи начин одсликава стање Европе данас. На приговоре одређеном документу који се бави доусавршавањем Европе, документу у коме се за Србију предвиђа „санитарни кордон“, на приговор да у том документу нема довољно хришћанског језика, Кинкел ће децидирано и уз једногласно одобравање изговорити, рекао бих, аксиоматичан став: Европа није хришћански клуб.
Предраг Драгић Кијук
Неопходно је да се покрене озбиљна иницијатива за одржавање референдума о потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању, која мора да потекне пре свега из окриља самог друштва и да буде још један од израза снажења цивилног друштва и јавности у Србији. Она може да обнови пољуљану веру нашег народа у демократију и њене принципе. То је питање одлуке која је много већа и значајнија од страначког опредељивања.
Маринко Вучинић
Мада у самој ЕУ у „евроскептике” спада доминантни број њених житеља, заговарање чак најблажих „евроскептичних” ставова, сасвим уобичајених у јавном говору у државама-чланицама ЕУ, у постпетооктобарској Србији сматрало се готово за јерес. Српска политичка сцена неминовно се дели на оне који не пристају на уцену „Косово или Европа” и оне који су на то спремни, прећуткујући намере ЕУ, а све заклањајући се иза „европских перспектива” и обећања о бољем животу која су на дугом штапу.
Бранко Радун
Привид изолације Србије би настао као последица затворености тржишта „тврђаве Европа”, како западни медији често називају Унију која дозирано и шкрто отвара капије за улазак робе и људи. Ово је за Србију потенцијално опасно углавном зато што није правовремено стварала алтернативе и отвaрала се према Русији и бројним динамичним и лукративним неевропским тржиштима.
Зоран Ћирјаковић
Дилема Русија или ЕУ је лажна дилема на начин на који је својевремено пласирана друга лажна дилема: нација или демократија. Сваки априорни ограничавајући фактор који искључује једну од поменутих могућности и даје апсолутно право другој замагљује видике српске будућности и сужава широки простор перспективe који нам се указао.
Игор Ивановић
Ми овде смо Балкан, „унутрашњи Други“ Европе, екран на који она по традицији пројектује своје негативне стране, па и ми сами себе, гледајући кроз западне наочаре, видимо као заостале, наказне и погрешне. А беспоговорно следбеништво, несигурност и инфериорност, иако се често издају за реализам и мудрост, не представљају заправо никакве адуте на том путу, већ врло лошу стартну позицију за било какав стварни напредак, ма како се он обећавајуће звао, и био он најбољи, нужни, једини пут или не.
Јована Папан
За већину земаља у Европи, па и за Србију, чланство у ЕУ представља логичан избор, иако није на одмет знати оно што је Рупел сметнуо с ума, а то је да постоји и алтернатива: Норвешка, Исланд и Швајцарска су три државе које се због различитих националних интереса нису прикључиле Унији, а упркос томе фино напредују.
Светлана Васовић Мекина
Можда је од свега штетнија клима манихејства која се шири политичким јавним мњењем Србије. Ту климу сасвим свесно шире ултимативне присталице тзв. европске Србије. Одбијање власти да прихвате неправну и противправну мисију ЕУ на Косову и одбијање једног дела власти да прихвати нову функцију ССП они без зазора проглашавају аветима некакве неевропске прошлости Србије. Што је најгоре, неки званичници ЕУ (о званичницима САД да и не говоримо) помажу распиривање ове црно-беле поделе у данашњој Србији. Занимљиво је да се политичко манихејство у Србији као по правилу шири кад год земља западне у веће политичке тешкоће.
Слободан Самарџић
Све је почело са идејом економских повезивања и интеграција, а данас се завршава факс-демократијом која подразумева да сваког дана добијете гомилу бриселских заповести које треба да испуните ако не желите да будете избачени из Нове Европе. Како Брисел све више постаје отуђени центар моћи који је све мање подложан било каквој демократској контроли, то постаје јасније да то није Европа у коју смо веровали и за коју смо се борили када смо у источној Европи пошли у ослобођење од комунизма.
Бошко Обрадовић
Опет је, дакле, на хоризонту историје безалтернативно идеолошко „сунце које ће нас огрејати“ (или спржити?). Срчани комунизам једнако страсни европеизам. Најзад, Европа изнад свега! Европа Уније изнад Европе изван Уније. Нема остатка, нема народа и земаља изван Уније, не може их бити, јер ако их има, нису Европа, него нешто друго. Видели смо шта – жаљења вредна Варварија!
Милош Кнежевић
Наши европејци веле да ћемо уласком у ЕУ добити могућност да више путујемо по Европи и да боље живимо. Ми их питамо: ко да више путује и ко да боље живи – и ми и ви, или само ви?
Рајо Војиновић
Реч Европа је постала магнетски јака, довољно је рећи „улазак у Европу”, „постати део Европе”, па осетити скоро чулно задовољство. Онај који није на путу за „нову Европу”, тај је као изопштеник из заједнице, носилац заразних клица.
Др Зоран Аврамовић
Да ли преузимање европских закона и конституисања државних установа по узору на најразвијеније земље Европе имплицира поништавање или пак очување наших традиционалних вредности? Треба ли наше интегрисање у европски културни и духовни простор да искључи нашу традицију, специфичне културне обрасце, владајућа верска начела живота? Или пак управо њих треба да унесе у заједничко европско културно и духовно наслеђе које ће се надаље развијати у једном специфичном виду?
Др Гордана Живковић
Српски православни народ није ксенофобичан. Царска Лавра, манастир Студеница, на најлепши начин показује да њени ктитори, Стефан Немања и Свети Сава и сви Немањићи, нису никада били ксенофобични, да су имајући културолошки филтер који се зове Светосавље, били отворени за разне утицаје, како са Истока, тако и са Запада. Али ми нисмо само преузимали позитивне утицаје са стране, већ смо их претварали у нешто аутентично наше, вредније од извора и тако се уткали у врхове културолошке цивилизације хришћана широм земљиног шара.
Бранимир Нешић
Кад Србин чује реч „унија“ одмах му на памет пада унијаћење његових предака, које је Ватикан спроводио уз помоћ Млетака и Хабзбурга, приморавајући децу Светог Саве да признају папу римског, а нудећи им заузврат да сачувају свој „гркоисточњачки“ обред. Реч „унија“ нас подсећа на Матавуљевог Пилипенду, који неће да пређе у „царску виру“ макар умро од глади.
Владимир Димитријевић
Хармоничан развој Србије, ми ту увек подразумевамо и све српске земље, неће бити оптималан уколико се не укључе и други партнери. У глобализованом свету допунски, а ако затреба и алтернативни партнери, се морају тражити широм света (Русија, Кина, Индија, Јужна Америка, итд).
Ђорђе Јовановић
Уместо порука које су доминирале Балканом више од једне деценије, сада се говори да се међународно право не мора поштовати, да је сила једини аргумент и да уместо сарадње и договора може да се дефинише нова политика алтернативних решења. Овиме се доводи у питање стабилност региона, јер се 2 од 4 стуба стабилности на Балкану, Завршни акт Бадинтерове комисије и Резолуција 1244 директно крше, а преостала 2 индиректно, јер се поставља питање зашто је један принцип коришћен у Македонији и БиХ, а други се користи на Косову и Метохији, када сва три проблема имају сличан корен.
Душан Пророковић
„Стране инвестиције у финансијском сектору нису потребне, односно, више су штетне него корисне… Стране инвестиције коче привредни раст… Стране инвестиције су, у ствари, махом продаја домаћих фирми. Ти продајеш, а они купују најбоље фирме. И ако купљена фирма прелази у мултинационалну и постаје ефикаснија, истовремено се њене везе са осталом домаћом производњом прекидају“.
Јоже Mенцингeр,
бивши министар и ректор Љубљанског универзитета, човек који је осмислио програм словеначког економског развоја.
Словенци преко Србије улазе на руско тржиште, а Београд безуспешно покушава да уђе у ЕУ на тржиште где ни словеначке фирме не могу да се изборе са конкуренцијом.
Мр Дејан Мировић
Данашњи европски идеологизам у Србији представља, у ствари, збир свих досадашњих идеологија и идолопоклонстава. Радикалне идеологије су азијска тековина, европском духу својствен је индивидуализам као опозиција свим идеологизмима, као својеврстан одбрамбени механизам.
Мирослав Тохољ
Србија има један велики проблем, а то је чињеница да се за нас постављају мерила која не важе за друге земље. Томе је допринео и наш нерад и недовољно инвестирање у лобирање и друге облике представљања у тим земљама, али и начелно злонамерна политика у једном делу наших некадашњих непријатеља, али нажалост и савезника.
Др Миша Ђурковић
Модел односа према било каквој од моћних и наметнутих интеграција мора бити онај какав су Словенци и Хрвати имали у нашим југословенским интеграцијама. То значи да Срби Европску Унију морају гледати као нужно зло, нужност која има свој почетак, али ће имати и свој крај. У ЕУ Срби морају ући са јасном намером да тамо узимају што више и да дају што мање. Срби из ЕУ морају једног дана изаћи богатији, успешнији, и да изнесу из ње више него што су у њу унели.
Владан Глишић
Српски еврореформски медији непрестано су нам понављали да једино што се од нас очекује јесте да испунимо услове „као и све остале земље“, и Србија ће се наћи у ЕУтопији. Али, незгодно је било то што су се услови некако непрестано увећавали. И што никако нису били „као и за остале земље“.
Др Слободан Антонић
Велика опасност на путу ка ЕУ је начин на који се он презентује или чак намеће народу у Србији. У неку руку то се чини на неки неокомунистички начин. До 1989. званична политичка идеја водиља у бившој Југославији била је комунизам. Сада је та црвена звезда замењена жутом звездом ЕУ. Као што се раније попреко гледало (да будемо благи) на оне који се „нису слагали” са црвеном звездом, сада многи на исти начин гледају на оне који имају резерве у погледу нове (или префарбане), жуте звезде.
Мирослав Јовановић
Незадовољство је приметно и у обичном животу Европљана: невладине организације и либерални интелектуалци критикују недостатак демократске контроле европских институција, синдикати и левица оптужују Брисел да нарушава социјални мир и да од европског монетарног система највише користи имају најбогатији, европска десница и национални мислиоци у Европској Унији виде начин потпуног уништавања државних суверенитета, док обични грађани све више на свом новчанику осећају издржавање гломазне бриселске бирократије.
Марко Живковић
Ту нешто није у реду. Хоћемо у Европу због њених „вредности“ – које она крши на скоро сваком кораку, бар кад је реч о Србији. Пре ће бити да смо овде суочени са, што се српских „реалиста“ тиче, оним феноменом којег они непрекидно приписују својим политичким противницима у Србији: феноменом епског сањарења. Само што овде није реч о „небеској Србији“ већ о „небеској ЕУ“. И ту, више него било где другде, поборници „Друге Србије“ непобитно доказују колико су они заправо део српског народа.
Александар Павић
Као врхунац цинизма и лицемерја који долазе од стране ЕУ је и „пријатељска“ понуда која је у интересу наше „светле“ и „усправне“ европске будућности. То је понуда за легализацију отимачине Косова и Метохије. То је шамар услед којег су се многи сањари и евроносталгичари пробудили из дубоког европског сна са болним зујањем у ушима.
Данило Тврдишић